Kada nastupi smrtni slučaj, odluke o organizaciji moraju da se donesu brzo, dok se porodica istovremeno suočava sa gubitkom i brojnim obavezama. Pitanje ko plaća sahranu zato nije samo finansijsko. Ono često otvara dileme o tome ko potpisuje račun, da li postoji pravo na naknadu, šta se dešava kada pokojnik nema novca na računu i kako se trošak kasnije rešava među naslednicima.
U praksi, sahranu najčešće prvo plaća član porodice ili drugo lice koje preuzima organizaciju. To, međutim, ne znači nužno da upravo ta osoba na kraju trajno snosi ceo trošak. Važno je razlikovati neposredno plaćanje, pravo na refundaciju i kasniji odnos naslednika prema ostavini pokojnika.
Ko plaća sahranu u trenutku organizacije?
Pogrebne usluge, grobno mesto, prevoz, oprema, cveće i ostali dogovoreni elementi plaćaju se prema uslovima pružaoca usluge. U trenutku organizacije račun obično izmiruje osoba koja je ugovorila sahranu – najčešće supružnik, dete, roditelj, brat ili sestra pokojnika. To može biti i drugo blisko lice koje je preuzelo odgovornost za ispraćaj.
Ako postoji više članova porodice, dobro je da se na početku jasno dogovori ko kom delu troškova pristupa. Takav razgovor nije nedostojan trenutka. Naprotiv, on može sprečiti nesporazume kasnije, kada se pokrene ostavinski postupak ili kada neko zatraži povraćaj dela novca.
Osoba koja plaća treba da sačuva predračun, račun, fiskalni račun i drugu dokumentaciju o izvršenim uslugama. Ti dokumenti mogu biti potrebni za ostvarivanje naknade pogrebnih troškova, ali i kao dokaz da je trošak zaista nastao ako se kasnije rešava kroz nasledstvo.
Naknada pogrebnih troškova preko PIO fonda
Ako je preminulo lice bilo korisnik penzije, lice koje je platilo sahranu može, pod propisanim uslovima, ostvariti pravo na naknadu pogrebnih troškova preko PIO fonda. Pravo se ne ostvaruje automatski samo zato što je neko naslednik. Naknadu u pravilu traži osoba koja je snosila trošak i koja može to da dokaže odgovarajućom dokumentacijom.
Visina naknade i uslovi za njeno ostvarivanje menjaju se u skladu sa važećim propisima i odlukama nadležnih institucija. Zato nije dobro unapred računati na određeni iznos niti planirati trošak isključivo na osnovu tuđeg iskustva. Najsigurnije je proveriti aktuelne uslove odmah nakon smrti korisnika penzije.
Za podnošenje zahteva obično je potrebno pripremiti dokaz o smrti, račun ili drugi dokaz o plaćenim pogrebnim uslugama, lični dokument podnosioca zahteva i podatke za isplatu. U zavisnosti od okolnosti, mogu biti tražena i dodatna dokumenta. Rokovi su važni, pa postupak ne treba nepotrebno odlagati.
Pogrebna agencija koja pruža kompletnu uslugu može pomoći porodici da prikupi dokumentaciju i razume redosled koraka. To je naročito korisno kada osoba koja organizuje sahranu prvi put prolazi kroz ovu proceduru ili živi van mesta gde se sahrana održava.
Da li naknada pokriva sve troškove sahrane?
Ne nužno. Naknada pogrebnih troškova predstavlja pomoć i njen iznos može biti manji od ukupnog računa za organizaciju sahrane. Konačan trošak zavisi od izbora pogrebne opreme, mesta sahrane, zakupa i uređenja grobnog mesta, prevoza, cveća, objava, verskog obreda i drugih usluga koje porodica odabere.
Zato je korisno od početka tražiti jasan pregled stavki. Dostojanstven ispraćaj ne mora da znači neplanirane ili nejasne troškove. Porodica ima pravo da zna šta je uključeno u dogovorenu cenu i koje su usluge dodatne.
Troškovi sahrane i nasledstvo
Razumno nastali troškovi sahrane mogu imati značaj u ostavinskom postupku. Drugim rečima, osoba koja je platila sahranu može tražiti da se taj izdatak uzme u obzir prilikom raspodele zaostavštine, pod uslovom da postoji dokaz o plaćanju i da se radi o primerenim troškovima.
Ovo je važno kada sahranu plati jedno dete pokojnika, a naslednika ima više. Plaćanje računa samo po sebi ne menja nasledne delove, ali može biti osnov da se trošak prethodno nadoknadi iz zaostavštine ili da se uračuna u međusobni obračun naslednika. Ako među naslednicima postoji saglasnost, stvar se često rešava dogovorom. Kada saglasnosti nema, o tome se može raspravljati u okviru ostavinskog postupka ili drugog odgovarajućeg postupka.
Treba imati u vidu i drugu stranu pitanja. Naslednik ne odgovara za dugove pokojnika neograničeno, već do vrednosti nasleđene imovine. Konkretna situacija zavisi od sastava zaostavštine, broja naslednika, eventualnog odricanja od nasledstva i drugih okolnosti. Zbog toga je kod većih sporova ili dugova opravdano potražiti pravni savet.
Šta ako pokojnik ima novac na računu?
Račun preminulog ne treba posmatrati kao novac koji član porodice može slobodno da podigne i potroši na sahranu. Nakon saznanja o smrti, banka postupa prema svojim pravilima i važećim propisima, a sredstva postaju deo zaostavštine koja se rešava kroz ostavinski postupak.
Ponekad porodica pretpostavlja da će neposredno dobiti pristup novcu pokojnika i iz njega platiti sve usluge. U stvarnosti, to može usporiti organizaciju. Zato se sahrana najčešće organizuje sredstvima osobe koja preuzima obavezu, uz mogućnost da se kasnije traži refundacija ili nadoknada iz zaostavštine.
Kada porodica nema mogućnost da plati sahranu?
Postoje situacije u kojima pokojnik nema imovinu, nema korisnika penzije ili porodica nema sredstva da odmah podmiri troškove. Tada je važno obratiti se nadležnoj službi socijalne zaštite u mestu prebivališta pokojnika ili mestu gde se sahrana organizuje. U određenim okolnostima, lokalna samouprava može obezbediti sahranu za lice koje nema srodnike, poznatu imovinu ili mogućnost da troškove snosi porodica.
Takva pomoć nije ista u svakoj opštini i obično podrazumeva osnovni obim usluge. Procedura zavisi od procene nadležnog centra za socijalni rad i lokalnih pravila. Ako je porodica u teškoj materijalnoj situaciji, važno je da to kaže odmah, pre nego što se ugovore usluge koje ne može da plati.
U slučaju smrti u inostranstvu, pitanje troškova postaje složenije zbog prevoza pokojnika, dokumentacije, prevoda i dozvola. Trošak međunarodnog transporta može snositi porodica, a ponekad postoje osiguranje, pomoć poslodavca ili druga ugovorena prava. Svaki slučaj zahteva zasebnu proveru, posebno kada je potrebno organizovati prevoz iz Nemačke, Austrije, Švajcarske, Skandinavije ili zemalja regiona u Srbiju.
Kako sprečiti nesporazume oko plaćanja
U najtežim danima porodice često rade ono što je hitno, a razgovor o novcu ostave za kasnije. Ipak, nekoliko jednostavnih koraka može sačuvati odnose. Pre ugovaranja usluga treba odrediti osobu za kontakt, dogovoriti okvirni budžet i sačuvati svu dokumentaciju na jednom mestu. Ako više članova učestvuje u plaćanju, korisno je zapisati ko je uplatio koji iznos.
Takođe, ne treba mešati želju da se pokojniku oda počast sa pritiskom da se prihvati više nego što porodica realno može da podnese. Sahrana može biti organizovana dostojanstveno i u skladu sa običajima, a da pritom troškovi ostanu jasni i kontrolisani.
Pogrebna agencija SEVER, sa više od 25 godina iskustva, može preuzeti organizaciju, koordinaciju usluga i pomoć oko dokumentacije, uključujući informacije o postupku refundacije preko PIO fonda. Agent može doći na adresu bez naplate, što porodici daje priliku da mirnije sagleda potrebne korake bez dodatnog odlaska i čekanja.
Kada postoji jasna evidencija troškova, dogovor među bližnjima i pravovremeno podnet zahtev za naknadu, finansijski deo organizacije postaje lakši za rešavanje. Tada porodica može više vremena i pažnje da posveti onome što je zaista važno – dostojanstvenom oproštaju.