Kada porodica organizuje ispraćaj, pitanja se obično smenjuju brzo: kada će biti opelo, šta treba poneti u crkvu ili kapelu i ko preuzima pojedine obaveze. Izraz pet stvari za opelo najčešće se odnosi na žito, vino, ulje, tamjan i sveću. To su predmeti koji imaju mesto u pravoslavnom običaju, ali se detalji mogu razlikovati prema parohiji, mestu služenja i porodičnoj tradiciji.
Najsigurnije je da se termin i potrebne stvari potvrde sa sveštenikom koji će služiti opelo. Tako se izbegavaju nepotrebna žurba i kupovina onoga što u konkretnoj parohiji nije potrebno. Porodica tada može da se posveti ispraćaju, dok se organizacioni deo rešava mirno i na vreme.
Pet stvari za opelo i njihovo značenje
1. Žito – koljivo kao znak vere i sećanja
Žito, odnosno koljivo, priprema se od kuvane pšenice i nosi se na opelo kao izraz nade u vaskrsenje i večni život. Uobičajeno se priprema u činiji ili posudi koja je prikladna za prenošenje, a preko njega se često stavlja krst od šećera, bombona ili drugog jednostavnog ukrasa.
Ne postoji potreba da priprema bude raskošna. Važniji su urednost, poštovanje običaja i namera sa kojom porodica dolazi. Ako se opelo obavlja van mesta prebivališta ili porodica nema uslova da pripremi koljivo, dobro je unapred proveriti da li parohija može da pomogne ili da li je moguće prilagoditi organizaciju.
2. Vino za obred
Vino se koristi u toku obreda i u simboličnom smislu prati molitvu za pokoj duše preminulog. Najčešće se nosi flaša crnog vina, ali sveštenik ili crkvena opština mogu dati precizan savet o količini i načinu na koji se vino donosi.
Porodice ponekad osećaju nelagodu jer ne znaju da li treba da pripreme više flaša ili posebnu vrstu vina. U najvećem broju slučajeva dovoljno je postupiti prema uputstvu sveštenika. Nema potrebe da se obred opterećuje detaljima koji nisu njegov suštinski deo.
3. Ulje koje se nosi na opelo
Ulje je treća stvar koja se tradicionalno priprema. Najčešće je reč o jestivom ulju koje se donosi u manjoj, zatvorenoj boci. Njegova upotreba i mesto u obredu mogu zavisiti od lokalne prakse, zato je najbolje da se ne pretpostavlja, već da se kratko proveri sa sveštenikom.
U trenucima žalosti lako se dogodi da porodica dobije različite savete od rodbine, komšija i poznanika. Ti saveti su često dobronamerni, ali običaji nisu svuda potpuno isti. Jasna potvrda od onoga ko služi opelo sprečava nesporazume i daje porodici osećaj sigurnosti.
4. Tamjan kao deo molitve i dostojanstvenog ispraćaja
Tamjan se u pravoslavnom obredu vezuje za molitvu, poštovanje i dostojanstvo službe. Obično se kupuje u crkvenoj prodavnici, a po potrebi se može pripremiti i uz kadionicu. Ipak, nije potrebno da porodica samostalno rešava svaki detalj oko kađenja – sveštenik i crkva imaju svoju obrednu opremu i vode službu.
Važno je razlikovati ono što porodica donosi po običaju od onoga što je zaduženje sveštenika ili crkve. Kada se ta podela unapred dogovori, nema dupliranja stvari niti dodatnog opterećenja. Ako se opelo obavlja u kapeli na groblju, u crkvi ili u domu preminulog, okolnosti mogu biti različite.
5. Sveća za opelo
Sveća se priprema kao znak vere, molitve i sećanja na preminulog. Najčešće se nosi veća sveća, ali njena veličina i način upotrebe mogu zavisiti od prostora u kojem se opelo služi. U nekim kapelama postoje pravila zbog bezbednosti ili ograničenog prostora, pa se sveće pale na mestu koje je za to predviđeno.
Ako će se služba održati napolju, naročito po vetru ili lošem vremenu, praktično je imati zaštitu za plamen ili se dogovoriti da se sveća zapali u odgovarajućem trenutku. Takve sitnice nisu pitanje forme, već način da obred protekne mirno i bez prekida.
Šta još treba dogovoriti pre opela
Ovih pet stvari ne obuhvata kompletnu organizaciju sahrane. Pored njih, potrebno je dogovoriti termin opela, mesto služenja, prisustvo sveštenika, prevoz pokojnika, pogrebnu opremu, grobno mesto i vreme sahrane ili kremacije. Kada porodica očekuje rodbinu iz inostranstva ili se organizuje prevoz pokojnika iz druge države, raspored može zavisiti i od dokumentacije i od termina nadležnih službi.
Zato je korisno da jedna osoba iz porodice bude kontakt za dogovor ili da se angažuje pogrebna agencija koja preuzima komunikaciju sa relevantnim službama. To ne znači da porodica gubi pravo da odlučuje. Naprotiv, odluke ostaju porodične, dok se logistika, dokumentacija i usklađivanje termina vode stručno i diskretno.
Pogrebna agencija SEVER, kada je to potrebno, može organizovati kompletan ispraćaj i uskladiti pogrebne obaveze sa porodicom, sveštenikom i nadležnim institucijama. Agent može doći na adresu, što porodici omogućava da važne dogovore obavi bez dodatnih odlazaka u trenutku kada je mir najpotrebniji.
Običaji zaslužuju poštovanje, ali ne i pritisak
U mnogim porodicama postoje posebni običaji vezani za odeću pokojnika, cveće, posluženje nakon sahrane ili način obaveštavanja rodbine. Oni mogu biti važan deo sećanja i porodičnog identiteta. Ipak, nijedan običaj ne bi trebalo da postane izvor osećaja krivice ili finansijskog pritiska.
Dostojanstven ispraćaj ne meri se količinom cveća, brojem venaca ili složenošću posluženja. Meri se pažnjom, poštovanjem prema preminulom i mogućnošću porodice da se oprosti na način koji joj je blizak. Ako postoji nedoumica, jednostavno i jasno pitanje svešteniku ili iskusnom organizatoru često je dovoljno da se razdvoje obavezni koraci od onoga što je stvar lične želje.
Kada pripremate žito, vino, ulje, tamjan i sveću, pripremite ih bez straha da svaki detalj mora biti savršen. Najvažnije je da opelo protekne u miru, sa poštovanjem prema preminulom i sa prostorom da porodica bude zajedno.